Sanovnik

Početno slovo

Sta su snovi?

Nastajanje i svrha snova nisu u potpunosti razjašnjeni, ipak, ova tema je budila interesovanja u mnogim ljudima tokom celokupne istorije. Nauka koja se bavi snovima se zove Oneirologija. Naučnici veruju da svako sanja, ali ljudi se povremeno ne sećaju svog sna. Po naučnim istraživanjima čovek zapamti samo 5% od onoga što sanja. San je direktno povezan sa podsvešću. Osoba probuđena iz REM faze sna će se najverovatnije sećati svog sna.

Snovi obično nastaju tokom pomenute faze sna. Tokom REM (rapid-eye movement) faze sna, ljudski mozak je najzaposleniji. REM faza je dobila naziv, zato što u ovoj fazi sna, oči počinju nesvesno da nam se pomeraju. U toku sna, svi receptori u mozgu se aktiviraju izuzev jednog. Receptor za logiku. Nejasno je zašto, ali se samo ovaj deo mozga "gasi" u toku sna, zato ne možemo da mislimo dok sanjamo, niti da shvatimo da sanjamo. Bez logike koja bi nas obično pokretala, nesvesno počinjemo da se oslanjamo na instikte, tj. pokušavamo da se prilagodimo stanju sna koji sami stvaramo. Ako san nastane u bilo kojoj dugoj fazi, on će biti manje jasan i slabije će se pamtiti od sna koji nastane u REM fazi. Snovi mogu da traju samo nekoliko sekundi pa do 20 minuta.

San može da izgleda sasvim normalno, a sa druge strane može biti i u potpunosti nadrealan. Snovi mogu da bude kreativne misli kao i inspiraciju u pojedincu koji ih sanja. Likovi ( projekcije ) u snu mogu da budu veoma bliske osobe, ali ipak, projekcije su najčešće apsurdni i nerealistični. Snovi su obično van kontrole pojedinca, sa izuzetkom lucidnih snova, gde je osoba svesna da sanja i sa tom idejom može da kontroliše celokupan san. Ipak, ljudi nisu obično svesni da sanjaju.

Čovekova podsvest gradi san, tako da sve što očekujete da će se desiti u snu, će se i desiti. Obično prizor sna govori o kom se snu radi i da li su projekcije pozitivci ili negativci ( pr. ako pada kiša i mrak je, velika je verovatnoća da je u pitanju košmar i da su projekcije negativci ). Postoji više vrsta snova od kojih je najpoznatijikošmar, najkreativniji lucidan san (nakon koga se osoba ceo dan neobjašnjeno oseća srećnom ) i najrealističniji od svih je san unutar sna ili poznatija kao lažno buđenje . Ova vrsta sna može da bude uznemirujuće realistična, i teško je spoznati razliku da li osoba sanja ili je budna. Ovaj tip sna nastaje kad u toku sna čovek doživi šok, shvati da sanja, i naglo pokuša da se probudi. Ipak, umesto da se probudi, promeni celokupan san, sanjajući da je sanjao prethodni san, tj. sada pojedinac sanja kako se budi i počinje da radi dnevne svari koje podsvesno radi.

Tumačenje snova

Još od najstarijih vremena, sve dokle dopiru tragoviistorije, čovek je svojim snovima pridavao nekad veći, a nekad manji značaj. Na sociokulturnoj mapi drevnihcivilizacija snovi su imali povlašćen status. Kult sna i njegovo tumačenje bili su ugrađeni u sve važne forme privatnog i javnog života. Tumačenje snova bilo je namenjeno samo odabranima.
Tokom istorije civilizacije, u mnogim društvima snove su koristilivračevi da bi postavili dijagnozu neke bolesti ili ušli u spiritualni svet. Najznačajnijamisija sna bilo je spoznavanje budćnosti, u čovekovoj težnji da rastumači sopstvenu sudbinu i sudbinu sveta u kome živi. Stari Egipćani i stari Grci verovali su da su to poruke od Bogova, stari Rimljani su im se obraćali kako bi od njih dobili savet ili proročanstvo. Pak, za budiste su snovi znakovi koji presecaju putanje mišljenja i pred sanjača izranjavaju maglovito poput odraza u ogledalu, dok su kineski mudraci držali da su snovi događaji onda kada se duša, hun, privremeno odvoji od tela i tada može razgovarati sa duhovima, dušama mrtvih ili sa bogovima.

Egipćani

Najstariji otkriveni spisi posvećeni snovima potiču iz drevnog Egipta, u kome su snovi bili tesno povezani sa visokom politikom. Stari Egipćani su verovali da čovekova duša u snu biva oslobođena telesnih okova i uranja u nebeski praokean da bi, nakon buđenja izronila podmlađena, osvežena i očišćena. Praokean je simbolizovao carstvo mrtvih.

Stari Grci

Grčki čovek je bio ubeđen da živi u svetu prenaseljenom znacima. Proročanstva su bila celoviti deo duhovnog i kulturnog ambijenta, a najveći značaj pridavan je snovima. U staroj Grčkoj nisu svi snovi bili dostojni tumačenja, već samo oni koji su se tretirali kao poslati od bogova,demona ili heroja. Međutim, Grci su se razlikovali po tome što nisu negovali kult proroka, tj. nisu priznavali pravo tumačenja samo određenim pojedincima.

San u islamu

Kuran kazuje da „Bog u snu uzima duše; onome kome produži život vraća dušu“, a u suprotnom se zbiva smrt. Takođe se kaže da „Bog uzima duše i u času smrti“ (Kuran XXIX, 30).

Za Ibn Arabija, san je jedan od puteva „onostranog do ovostranog“, pored nadahnuća (ilham), koja se smatra „razbuđivanjem budnosti“, i objave (wahy), koja je najviši oblik razbuđivanja čovečanstva - tim putem je Mojsije dobio Zapovesti,David Psalme, Isus Jevanđelje, a Muhamed Kuran. Snovi u kojima se spavaču nešto reklo (u kojima je on nešto čuo) se u islamskoj tradiciji nazivaju istinonosnim snovima i oni su zrnca jednosti (tawhida) koja nam se podaruju u proplamsajima.